showcase

У ПОТРАЗИ ЗА ДИОПТРИЈОМ

За оне који то, можда, не знају рећи ћу да сам један од саучесника у пројектовању и градњи високог, широког и вредног здања које данас носи назив Салон антиратне карикатуре у Крагујевцу. Тачно пре тридесетиједну годину, у екипи која је створила и са пуно младалачког заноса уређивала студентски лист ФАКК, којој сам имао част да будем на челу, родила се идеја конкурса за карикатуру на антиратну тему. И као што то међу младима обично бива, не размишљајући да ли имамо снагу за то, идеју смо одмах и реализовали. На несрећу, лист није дуго трајао: неке политичке турбуленције с почетка седамдесетих у Србији, па, наравно и у нашем граду, су учиниле да оно што смо тако понето и зането стварали буде – однето, па и тај конкурс, Но, срећом, идеја је преживела и када су дошла друга (чија?) времена наставила је да се у различитим формама остварује. И ми смо тада, пре више од три деценије, маштали о свету у којем неће остајати трагови људског (не)ума попут Шумарица, рецимо. Веровали смо да ће наступити време отрежњења међу господарима света, да ће прогледати... Такво време, на жалост, није дошло. А онда, на овом Салону побеђује луцидно смишљено и ефектно изведено дело Здравка Тодоровића: вишеструко заслепљеном ратнику мета су обичне наочаре, очито ваљане диоптрије, и стим „пленом“ он бежи главом без обзира... Једноставно казано, физичку диоптрију нам, стварно и метафорички, одређују други, али за надати се да ону унутрашњу, духовну диоптрију, формирамо сами. Слободан сам да... у највећем броју радова приспелих на овај, једанаести Салон, препознам управо то трагање... за правом диоптријом која би помогла да се бар схвате збивања око нас, ако већ на њих не може да се утиче. И воља је ипак моћ!

 

Тошо Борковић, карикатуриста