showcase

ЦРТАЧИ ЧЕКАЈУ РАТНИКЕ

Уместо карикатуре, један уважени цртач са отменог запада послао је у Крагујевац кратко писмо: „Одлучио сам да овог пута не учествујем на конкурсу, јер све што бих нацртао на антиратну тему, мислим да би вређало ваше народе. Они – колико знам – баш сада ратују. Јавићу Вам се кад Ваш рат престане.“ Уваженом карикатуристи нисмо послали никакав одговор. Шта бисмо могли и да му одговоримо – него да се са њим слажемо и да му се захваљујемо на увиђајности. Сасвим би излишно било, на пример, питати га – господине, против чега ћете се својом карикатуром борити онда кад рат престане? Ратови се не заустављају карикатурама, па биле оне и небески моћне. Карикатуре могу „служити“ само док рат не почне, јер оне, као и све уметности света, имају само моћ да васпитавају дух и да у човеку развијају племенито, умно и хумано... ... А једном хуманисти, коме заповедник наравно није потребан, јер он у миру и слободи види „врховну команду“ нека ова иста збирка карикатуре буде потврда властитог става да је ратовање производ болесног духа моћника са високих лествица власти, који би зарад својих „узвишених“ циљева оправдали свако средство, па и најпрљавији рат. Карикатуристи су стрпљиви људи и сачекаће они све ратнике који преживе да им неком приликом уруче портрете, сличне овима из каталога. Ко се препозна, добиће шансу да пређе на другу – антиратну страну.

 

Душко М. Петровић, књижевник, сатиричар (1997)