Сваке две године води се специфичан светски рат за мир. Не пролива се крв, него боја и туш. И тако већ тридесет година. Жариште рата је Крагујевац и Салон антиратне карикатуре. Најбољи карикатуристи света успевају оно што не могу ни сви политичари и генерали заједно: да пробуде савест људског рода. Ону успавану. И, одједном, ја имам улогу у свему томе. Улогу члана жирија, раме уз раме са бардовима карикатуре Петером Нивендајком, Шпиром Радуловићем, Лазаром Средановићем и, разуме се, са Миодрагом Стојиловићем, директором Салона, чија је огромна одговорност за почетак и трајање истог. Ја јесам сатиричар, уређујем и такву рубрику у Политици, био сам у разним жиријима за карикатуру, али, људи, ово је нешто друго, нешто веће и од нас самих. Кад ти из целог света, најбољи од најбољих, пошаљу нацртане поруке против рата, онда се и ти нацрташ у Крагујевцу и, не без треме, гледаш, бираш, оцењујеш... А на овом 16. по реду Салону антиратне карикатуре, било је толико добрих радова, да бисмо дискусију о њима морали да продужимо месецима. Срећом, угледали смо се на Евровизију, и давали поене. И тако су три наша врсна аутора добила прве награде. Аферим, Србијо! Заиста су биле изванредне. Из Крагујевца сам отишао чиста срца и савести. Обавили смо тежак и одговоран посао. Зато ћу и 20. октобра доћи на свечану доделу – чисте савести. И с поносом, чинишволико!
Југослав Влаховић, професор на Факултету примењених уметности, карикатуриста, (2005)
