showcase

ПРЕЗИР РАТА

Петнаест Салона антиратне карикатуре – већ сам назив ове јубиларне изложбе говори да је у Крагујевцу настала једна институција са посебном тежином. Шта је узроковало овакав успех? На првом месту бих навео да је Салон успео да доведе у заиста истакнуту позицију један жанр, који се најчешће сматра „перо-лаком категоријом уметности“ и који се води на њеним маргинама. То је било могуће само захваљујући чињеници да се Салон тематски усредсредио на један важан друштвени проблем. Рат је страшан пратилац човечанства од његовог настанка, а иста таква је и тежња да се разголи и укроти она деструктивна снага садржана у самом човеку. Размишљање о рату и миру је корен како филозофије тако и велике уметности. Овде спомињем – као заступнике целе традиције – само дијалоге Платона те Гојине графике. Колико год да су у таквом поређењу поједини експонати изложби скромни у својим техничким и естетским средствима, они су пак већ својом садржином и етичким вредновање, који претходи стваралачком процесу, у тесном споју са овом хуманистичком традицијом. Управо је та етичка садржина оно што одликује антиратну карикатуру и што јој даје значај противтеже једној само приватној и дакако само привидно аполитичкој уметности.... ...Сабирање снага у један збор истомишљеника било је за Крагујевац наравно од изванредног значаја у једном времену које је земљи донело отворени рат. Упркос оштрим сукобима Салону је пошло за руком да окупља уметнике из многих земаља и тиме да пробије менталне или друге реално постојеће препреке које су земљи биле наметнуте. Показало се да је у многим земљама било људи који су превазилазили уврежене предрасуде, тражили блискост са Србијом и следили њен позив да се супротставе рату. За мене као Немца дирљиво је увек изнова то да један град који је доживео 21. октобар 1941. не позива на оружје и освету, него на презирање рата. Такав приступ могао је успети само зато што се жири Салона није поводио за уским националним интересом, него је рат сматрао универзалним феноменом и зато допустио антиратну карикатуру у најразличитијим варијантама. То је уосталом одговарало и либералном духу публике коју сам доживео на отварањима неколицине изложби. Говори само за себе и то што је крагујевачки Салон привукао занимање и пажњу у иностранству, а и то што су додељене награде обезбедили спонзори из више земаља... ... Коме користи антиратна карикатура? Мислим да користи човечанству у његовој свеукупности. Она чини критичку грађанску свест осећајнијом, поставља моралне границе насилништву и позива вође држава да отерају рат из људског живота. За тај велики циљ крагујевачки Салон стекао је заслуге.

 

Љубодраг Стојадиновић, новинар, сатиричар, члан жирија 12. Салона (2003)

Виртуелна тура Салон

222

Виртуална тура

mali baner 06