Одзив карикатуриста из рекордног броја земаља, чак 27, јасно говори да је Салон антиратне карикатуре у Крагујевцу изборио себи оно место у мапи светских фестивала који се обележавају као незаобилазни. Та незаобилазност се, свакако, може различито тумачити, али се мени чини да је потреба аутора у свету да графичким знацима упозоре и опомену, онај хуманистички гест који допуњује свакодневни апел и ангажман. И, свакако, важно, али за сваку похвалу јесте учешће и ангажман југословенских карикатуриста. Било је, након агресије на нашу земљу, на неки начин и за очекивати да се, са искуством које смо имали, наши карикатуристи више позабаве личностима агресора, да на њима искале бес... На срећу Салона, па и карикатуре као уметности, тога је најмање било. Свакако да је то доказ уметничке зрелости, лакоће издизања изнад ситуације, али и димензије по којој су наши мајстори карикатуре и познати у свету. Пунолетство 10. Салона антиратне карикатуре у Крагујевцу као да се поклопило са његовом зрелошћу. Сад почиње онај прави, одговорни живот, кад у пуном смислу речи одговара за своје поступке. Родитељи су још увек ту, орни су и спремни да се жртвују, да подмећу леђа, али друштво је она база, онај раствор у коме ће лакмус бити обојен правом бојом.
Шпиро Радуловић, доктор наука, професор микробиологије и карикатуриста (2007)
