Крагујевац је, октобра 1995, по осми пут, отворио врата свог Салона антиратне карикатуре ангажованим цртачима из читавог света – од Филипина и Ел Салвадора, преко Казахстана, Украјине, Русије, Кипра и Турске, до Немачке, Белгије, Енглеске, Пољске, Румуније, Македоније, Бугарске... – позивајући их да се огласе својим антиратним порукама, у тренутку кад рат још угрожава људске животе на узаврелим балканским просторима, а повампирени фашизам све безобзирније показује своја нова лица на измаку 20. века! Причи о ратном безумљу и о авети фашизма, као да нема краја – посебно на овом нашем немирном тлу! – па се и традиционални крагујевачки Салон, због тога, непрестано јавља као својеврсни облик отпора пробуђеним силама зла, сваки пут актуелан на неки нов начин. А „цртачи смеха“, сакупљени са различитих меридијана, под куполу крагујевачког Салона на истој су „таласној дужини“: они настоје, свако на свој начин, да трагичну историју света претворе у своје опоре слике наде, да ведрином својих карикатура растерају тамне облаке који се упорно надносе над све нас... Карикатура Леха Котвича, на којој је нацртан „голуб мира“ са црвеном ружом у кљуну, али и са канџама грабљивице у облику „свастике“, скривеним испод голубијег трупа – тако једноставно цртачки изведен, упрошћеном линијом и са нешто мало боје! – подсећа на митски пећински цртеж из Алтамире, чије је значење магијско, вечно. А „случај комедијант“, како би рекао Црњански, удесио је да добитник награде за карикатуру са антифашистичким садржајем буде момак из пољског града Бијелско-Биала, који је град-побратим Крагујевца. Тиме је у једно побратимство сада, утиснут снажан графички знак, који на први поглед делује као простодушна шара коју би могло нацртати свако дете – али, испод те једноставне сличице, која се трајно урезује у памћење, крије се узбудљива и сложена метафора („са асоцијацијама на двоструки морал оних који под маском мира настављају са фашистичком политиком“, како је написано у образложењу жирија). У тој ликовној једноставности и метафоричкој сложености, истовремено, крије се и магијска моћ карикатуре... Карикатуре су, увек – слике наде. Њихов је горки смех одговор на сваку невољу, а њихов је цинични подсмех неуништиво оружје којим се уасмљени појединац-цртач супротставља силницима. Таје смех је чојствен и својствен човеку, као што су говорили Винавер и Рабле!
Алфред Л. Мардер (САД), председник Међународне асоцијације градова весника мира (2009
